|
Agencija za energetsku efikasnost – AEE osnovana je kao deo institucionalne reforme i reforme energetskog sektora u Republici Srbiji. Svoj današnji status kao posebna republička organizacija sa svojstvom pravnog lica dobila je stupanjem na snagu Zakona o energetici 1. avgusta 2004. godine, a upisom u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu, 4. oktobra 2004. godine zvanično je počela sa radom, u skladu sa Zakonom. Misija Agencije jeste da promoviše i podstiče racionalnu upotrebu energije u svim sektorima potrošnje i korišćenje obnovljivih izvora energije i tako doprinosi održivom razvoju zemlje. * potrošnja energije domaćinstva po oblastima korišćenja: 75,3% grejanje; 11,4% topla voda; 4,1% toplota za razne procese; 5,5% mehanička energija (bez putničkih vozila); 1,6% informacija i komunikacija; 2,0% osvetlenje. Izgradnja nisko-energetskih zgrada u čiju grupu spadaju i pasivne zgrade suštinski je korak ka održivom razvoju, smanjenje efekta ,,staklene bašte" i korišćenje obnovljivih izvora energije kao što su: vetar, sunce, biomasa i geotermalna energija. Na taj način se u potpunosti zadovoljavaju potrebe današnjice, ali bez negativnih posljedica na mogućnost budućih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe. Takodje, obezbedjuje mnogo bolji komfor za stanare zgrade i taj komfor za mnogo manje novca potrošenog na račune za energiju. Sa neizbežnim rastućim trendom cena energije, smanjena potrošnja je najbolji način zaštite od neizvesnosti cena energije u budućnosti. Nisko-energetske zgrade smanjuju svoj dugoročni uticaj na okolinu, a za kupce stanova nude bolji konfor stanovanja uz prihvatljivu cenu. |
|
 |
Potrošnja energije u zgradama izražava se u količini primarne energije utrošene po kvadratnom metru za godinu dana (kWhpe⁄m².godišnje), potrebne jednoj zgradi za grejanje, hladjenje, sanitarnu toplu vodu, ventilaciju, osvetljenje i povećano korišćenje besplatne obnovljive energije da bi se time dodatno smanjio račun za energiju. To znači 4 do 5 puta manje potrošenog novca za mnogo bolji komfor. Količina utrošene primarne energije je osnova za odredjivanje energetskog razreda zgrade koje su kreirane po sličnom principu kao što već postoje za uredjaje u domaćinstvu. To je brz vizuelan način da se klasifikuju zgrade po njihovoj potrošnji energije. Energetski razredi su razičite od zemlje do zemlje (Minergie u Švajcarskoj, Effinergie u Francuskoj, Passivhaus u Nemačkoj ili Casa Clima u Italiji) i koje se razvijaju tokom vremena. Ono što se smatralo nisko-energetskom gradnjom juče, nije više isto što i danas i možda neće biti isto sutra. Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata-pasoša o energetskim svojstvima zgrada (“Sl. Glasnik RS”, br. 61/2011) u Srbiji je uredjena oblast energetske efikasnosti. Medjutim u najvećem broju slučajeva, investitori ne grade u skladu sa Pravilnikom, koristi se nekoliko centimetara toplotne izolacije, ugradjuju se standardni prozori, netretiraju se toplotni mostovi i koristi se električna energije ili fosilna goriva za grejanje i hladjenje zgrada. |
|
Takve zgrade pripadaju klasi F ili G. To znači potrošnju veću od 330 kWhpe⁄m² godišnje za grejanje, hladjenje i toplu vodu. Medjutim da bi zgrade dobila nisko-energetsku oznaku mora da pripada razredu A ili B, zavisno od klimatske zone, sa potrošnjom 50 do 90 kWhpe⁄m² godišnje. Električna energija je sekundarna energija. Da bi se proizvela električna energija, mora se koristiti primarna energija, tako što se sagoreva ugalj, prirodni gas, koristi nuklearna energija, hidro energija ili se koriste fotonaponski solarni paneli. Budući da se javljaju gubici za vreme proizvodnje i transporta električne energije, mora se uzeti u obzir faktor pri konverziji primarne energije u električnu. Taj faktor varira od 2 do 3 zavisno od načina na koji se proizvodi električna energija u jednoj zemlji. U Srbiji, gde se električna energija uglavnom proizvodi sagorevajući ugalj lošeg kvaliteta, taj faktor je veoma blizu 3. Ako uzmemo da je 2.7, to znači da korišćenjem 1 kWh električne energije trošimo 2.7 kWhpe. primarne energije. Glavni aspekti niskoenergetskih zgrada su:
Količina energija za grejanje pasivnih zgrada toliko je mala da može biti obezbijedjena od strane ventilacionog sistema, čime se može izbeći nezavisni sistem za grejanje. Takve zgrade koriste pasivnu solarnu energiju kombinovanu sa štednjom energije. U tom pogledu, pasivne zgrade mogu biti vidjene kao nisko-energetska specijalizacija.
Prema gruboj podeli po postignutim uštedama u nisko-energetskoj zgradi se za zagrevanje koristi svega 40 kWh/m² godišnje, što je ekvivalent od 2,7 litara lož ulja po m² godišnje. Korak dalje ide pasivna zgrada, kojoj je ime dao nemački arhitekt Wolfgang Weiss, koja godišnje troši svega 15 kWh/m², što je ekvivalentno potrošnji od jedne litre lož ulja po m² stambene površine godišnje, odakle joj i ponekad korišćeni naziv ”jednolitarska zgrada”. Zaključak: Energijom koja se potroši u standardno izolovanoj zgradi, mogu se grejati 3-4 niskoenergetske zgrade ili 7-8 pasivnih zgrada. Korak dalje je i nulta zgrada koja samostalno dostiže punu energetsku pokrivenost, a u nekim slučajevima može proizvoditi i viškove energije, i u tom slučaju nazivaju se energanom. Energetski pasoš zgrade mora da sadrži referentne vrednosti kako bi se potrošačima omogućila procena energetskih svojstava zgrade, kao i preporuke za ekonomski povoljno poboljšanje energetskih svojstava zgrade. Posle svega rečenog, mogli bismo da zaključimo da energetska efikasnost zgrada postaje njihova bitna prednost na tržištu nekretnina. Mera postignute efikasnosti, sertifikuje se atestom na osnovu propisanih i ostvarenih vrednosti termičke zaštite objekta i utrošene energije za grejanje i ostale potrebe zavisno od namene. Ključni pokazatelj je godišnja potrošnja energije svedena na površinu stambenog objekta, odnosno jedinicu zapremine nestambenog objekta.
|
|
