Agencija za energetsku efikasnost – AEE osnovana je kao deo institucionalne reforme i reforme energetskog sektora u Republici Srbiji. Svoj današnji status kao posebna republička organizacija sa svojstvom pravnog lica dobila je stupanjem na snagu Zakona o energetici 1. avgusta 2004. godine, a upisom u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu, 4. oktobra 2004. godine zvanično je počela sa radom, u skladu sa Zakonom. Misija Agencije jeste da promoviše i podstiče racionalnu upotrebu energije u svim sektorima potrošnje i korišćenje obnovljivih izvora energije i tako doprinosi održivom razvoju zemlje.
Pojam ,,energetska efikasnost" ima dva značenja: prvo koje se odnosi na uredjaje i drugo koje se odnosi na mere i ponašanja. Energetski efikasan uredjaj ima veliki stepen korisnog dejstva, tj. male gubitke prilikom transformacije jednog vida energije u drugi. Na primjer: ,,obična" sijalica veliki deo električne energije pretvara u toplotnu energiju, a samo mali deo u korisnu svetlosnu, i u tom smislu “obična” sijalica predstavlja energetski neefikasan uredjaj. U cilju povećanja energetske efikasnosti uredjaja imamo direktivu o obaveznom označavanju energetskog razreda za: Frižidere, Zamrzivače i kombinovane frižidere i zamrzivače, Mašine za pranje veša, Električne mašine za sušenje veša, Kombinovane mašine za pranje i sušenje veša, Mašine za pranje sudova, Električne šporete, Klima uredjaje i sijalice. Svi navedeni uredjaji moraju imati oznaku-nalepnicu energetskog razreda kome prema potrošnji energije pripadaju (ovaj način označavanja važi i za zgrade). Oznaka-nalepnica pomaže nam da napravimo bolji izbor pri kupovini kućnih aparata jer sadrži informaciju o potrošnji energije i kvalitetu rada uredjaja. Slovne oznake od "A" do "G" ukazuju na kvalitet uredjaja što se tiče energetskih i drugih osobina, a uredjaj je kvalitetniji štio je bliži slovu "A". Energetski razredi "A", "A+" i "A++" spadaju u najefikasnije uredjaje. Dodatne oznaka "+" i "++" označava da uredjaj ima veću energetsku efikasnost od one koja se zakonskim propisima odnosi na kategoriju "A". Proizvodjači i uvoznici moraju da obezbede tehničku dokumentaciju koja dokazuje da je proizvod tačno kategorisan.
Mere za smanjenja potrošnje energije su tehnološke (konstrukcijske razlike: motora, kompresora, pumpi, ventila, elektronskih senzora, tj. dva modela uredjaja koji spolja izgledaju slično, moguća je značajna razlika u potrošnji.) ili netehničke (propisi i direktive). Merama i promenama u ponašanju, ostvarujemo viši stepen komfora i standarda. Medjutim zbog energetske neefikasnosti posledice današnjeg razvoja se ogledaju u prekomernom zagadjenju planete i iscrpljivanju resursa fosilnih goriva. Propisi o uštedi energije imaju za cilj održivi razvoj, smanjenje efekta ,,staklene bašte" i korišćenje obnovljivih izvora energije kao što su: vetar, sunce, biomasa i geotermalna energija. Na taj način se u potpunosti zadovoljavaju potrebe današnjice, ali bez negativnih posljedica na mogućnost budućih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe. Evropska unija usvojila je svoj akcioni plan do 2020. godine nazvan 3 x 20%, što znači smanjenje potrošnje energije za 20%, povećanje korišćenja obnovljivih izvora za 20% i smanjenje emisije ugljendioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte za 20%. Već sada se rade planovi za 2030. godinu, koji su ambiciozniji i razlikuju se od zemlje do zemlje.
Februara 2002.godine u EU stupio je na snagu novi propis o uštedi energije-skraćeno u daljem tekstu EnEV, koji je zamenio propis o termoizolaciji iz 1995. godine (WSVO95) i propis o grejnim telima.
Za razliku od starih propisa, ovaj novi EnEV-propis na sveobuhvatan način posmatra gubitak i očuvanje toplote, potrebnu energiju za grejanje i zagrevanje vode u jednoj kući. Primarna potreba za energijom jedne kuće, koja je dobijena iz ovih vrednosti, ima potrebnu transparentnost za medjusobno uporedjenje kuća na osnovu njihove potrošnje energije. Propis EnEV o uštedi energije pooštrava zahteve za uštedom energije u novim zgradama za 30% u odnosu na WSVO95*. Time kuće sa nižom potrošnjom energije postaju državni standardi. Precizno rečeno cilj EnEVpropisa** je da se optimalni potencijal “grejanje” još bolje iskoristi, tako što će 30% energije (u odnosu na stre propise WSVO95) biti uštedjeno. Istovremeno će emisija ispuštanja CO₂ efekta ,,staklene bašte" opasti za 25%.

* potrošnja energije domaćinstva po oblastima korišćenja: 75,3% grejanje; 11,4% topla voda; 4,1% toplota za razne procese; 5,5% mehanička energija (bez putničkih vozila); 1,6% informacija i komunikacija; 2,0% osvetlenje.
** potrošnja energije domaćinstva po oblastima korišćenja: 50,9% grejanje; 7,7% topla voda; 2,8% toplota za razne procese; 3,7% mehanička energija (bez putničkih vozila); 1,1% informacija i komunikacija; 1,3% osvetlenje

Izgradnja nisko-energetskih zgrada u čiju grupu spadaju i pasivne zgrade suštinski je korak ka održivom razvoju, smanjenje efekta ,,staklene bašte" i korišćenje obnovljivih izvora energije kao što su: vetar, sunce, biomasa i geotermalna energija. Na taj način se u potpunosti zadovoljavaju potrebe današnjice, ali bez negativnih posljedica na mogućnost budućih generacija da zadovoljavaju svoje potrebe. Takodje, obezbedjuje mnogo bolji komfor za stanare zgrade i taj komfor za mnogo manje novca potrošenog na račune za energiju. Sa neizbežnim rastućim trendom cena energije, smanjena potrošnja je najbolji način zaštite od neizvesnosti cena energije u budućnosti. Nisko-energetske zgrade smanjuju svoj dugoročni uticaj na okolinu, a za kupce stanova nude bolji konfor stanovanja uz prihvatljivu cenu.

Takve zgrade pripadaju klasi F ili G. To znači potrošnju veću od 330 kWhpe⁄m² godišnje za grejanje, hladjenje i toplu vodu. Medjutim da bi zgrade dobila nisko-energetsku oznaku mora da pripada razredu A ili B, zavisno od klimatske zone, sa potrošnjom 50 do 90 kWhpe⁄m² godišnje. Električna energija je sekundarna energija. Da bi se proizvela električna energija, mora se koristiti primarna energija, tako što se sagoreva ugalj, prirodni gas, koristi nuklearna energija, hidro energija ili se koriste fotonaponski solarni paneli. Budući da se javljaju gubici za vreme proizvodnje i transporta električne energije, mora se uzeti u obzir faktor pri konverziji primarne energije u električnu. Taj faktor varira od 2 do 3 zavisno od načina na koji se proizvodi električna energija u jednoj zemlji. U Srbiji, gde se električna energija uglavnom proizvodi sagorevajući ugalj lošeg kvaliteta, taj faktor je veoma blizu 3. Ako uzmemo da je 2.7, to znači da korišćenjem 1 kWh električne energije trošimo 2.7 kWhpe. primarne energije.

Glavni aspekti niskoenergetskih zgrada su:

1. Poboljšanje ukupnog arhitektonskog kvaliteta zgrade

   • davanje važnosti arhitektonskom dizajnu
   • integracija arhitektonskog dizajna sa nisko-energetskim ciljem
   • rad sa odličnim arhitektonskim studiom
   • lterativni dizajn i uskladjivanje

2. Poboljšanje ukupnog kvaliteta upotrebom boljih materijala

   • izgradnja zgrada koje traju
   • upotreba dugotrajnih proverenih rešenja (zidni sistem, krovni sistem)

3. Unapredjenje energetske efikasnosti

   • bolja toplotna izolacija
   • briga o toplotnim mostovima (RAL montaža prozora)>vidi monaža prozora<
   • bolji prozori i roletne (prozori sa Uw<1.3W/qmK Koeficijentom prolaza toplote >vidi Potvrdu-energetske efikasnosti za prozore Salamander 3D i Brürugmann AD-System Salamander<
   • upotreba toplotne inercije kao prirodnog regulatora temperature.

4. Korišćenje obnovljive energije

   • solarna energija za sanitarnu toplu vodu
   • geotermalna energija za podno grejanje i hladjenje.

Količina energija za grejanje pasivnih zgrada toliko je mala da može biti obezbijedjena od strane ventilacionog sistema, čime se može izbeći nezavisni sistem za grejanje. Takve zgrade koriste pasivnu solarnu energiju kombinovanu sa štednjom energije. U tom pogledu, pasivne zgrade mogu biti vidjene kao nisko-energetska specijalizacija.

Prema gruboj podeli po postignutim uštedama u nisko-energetskoj zgradi se za zagrevanje koristi svega 40 kWh/m² godišnje, što je ekvivalent od 2,7 litara lož ulja po m² godišnje. Korak dalje ide pasivna zgrada, kojoj je ime dao nemački arhitekt Wolfgang Weiss, koja godišnje troši svega 15 kWh/m², što je ekvivalentno potrošnji od jedne litre lož ulja po m² stambene površine godišnje, odakle joj i ponekad korišćeni naziv ”jednolitarska zgrada”.

Zaključak: Energijom koja se potroši u standardno izolovanoj zgradi, mogu se grejati 3-4 niskoenergetske zgrade ili 7-8 pasivnih zgrada. Korak dalje je i nulta zgrada koja samostalno dostiže punu energetsku pokrivenost, a u nekim slučajevima može proizvoditi i viškove energije, i u tom slučaju nazivaju se energanom.

Energetski pasoš zgrade mora da sadrži referentne vrednosti kako bi se potrošačima omogućila procena energetskih svojstava zgrade, kao i preporuke za ekonomski povoljno poboljšanje energetskih svojstava zgrade. Posle svega rečenog, mogli bismo da zaključimo da energetska efikasnost zgrada postaje njihova bitna prednost na tržištu nekretnina. Mera postignute efikasnosti, sertifikuje se atestom na osnovu propisanih i ostvarenih vrednosti termičke zaštite objekta i utrošene energije za grejanje i ostale potrebe zavisno od namene. Ključni pokazatelj je godišnja potrošnja energije svedena na površinu stambenog objekta, odnosno jedinicu zapremine nestambenog objekta.